„Zdravo, ja sam Lee”, ovim rečima se bosanskohercegovačkoj publici u intervjuu za „Nezavisne novine” predstavio jedan od najvećih Dj-eva današnjice, Lee Burridge.
Ovaj britanski DJ i producent začetnik je underground klupske scene u Hong Kongu ranih devedesetih, a od tada je nastupao na nekim od najvećih svetskih muzičkih festivala.
Ovaj legendarni engleski maestro tvorac je možda i najpopularnijeg zvuka na današnjoj muzičkoj sceni koji spaja house, techno i progressive, a njegov serijal „All Day I Dream” jedan je od najpoznatijih u svetu elektronske muzike.
Burridge je u intervjuu za „Nezavisne” napravio paralelu u odnosu na muziku danas i nekad, svom serijalu „All Day I Dream”.
Govorio je i o tome šta očekuje od svog nastupa na Unity84 Festivalu, koji će biti održan 2. i 3. marta, u sklopu kog će festivalski deo preko dana biti održan na olimpijskoj planini Bjelašnici, dok centralni događaj u subotu, 2. marta, u Domu mladih Lee Burridge predvodi zajedno sa zvezdom elektronske muzike Hot Since 82.
NN: Vaš stil je prepoznatljiv. Spajate elemente deep i tech house-a sa etno zvukom. Dugo ste u muzičkoj industriji, a ipak se i dalje ističete. Jeste li odrastali uz muziku koju stvarate ili je ona rasla s Vama?
BURRIDGE: Zapravo sam odrastao u osamdesetima uz pop muziku, rani breakdance elektro, Pink Floyd, Dire Straits, Lionala Richie-ja i Men at Work i to su samo neki od izvođača. U pabu mojih roditelja postojao je džuboks, tako da sam svaki dan imao priliku da slušam muziku iz različitih decenija i različitih stilova. Definitivno sam bio pod jakim uticajem evolucije sintisajzera osamdesetih u muzici koja mi se sviđala. Muziku sam istraživao i tad kao i sad. Muzika je magija za uši.
NN: Vaš serijal „All Day I Dream” je jedan od najpoznatijih u svetu elektronske muzike, da li to stavlja teret na Vas da morate nadmašiti sebe u budućnosti?
BURRIDGE: Zar ne bismo svi trebalo svaki dan da pokušamo da budemo malo bolji (smeh)? Zaista ne smatram da je to pritisak. Štaviše, na sve to gledam kao na dar. Da podelim ono što najviše volim sa drugim ljudima. Volim da stvaram, tako da, ukoliko tim utičem na to da stvari budu bolje, onda me to u potpunosti ispunjava i daje mi svrhu. Definitivno neću uvek uspeti, ali uvek ću se truditi.
NN: Šta bi Lee Burridge iz devedesetih mislio o sceni elektronske muzike 2024?
BURRIDGE: S obzirom na to dokle su muzička produkcija i raznolikost stigle u ovom malom muzičkom kutku, bio bi još više uzbuđen nego što je zapravo bio.
NN: Koja je prva stvar koja je pokrenula Vaše interesovanje za muziku?
BURRIDGE: Roditelji su mi kupili sat/radio za Božić kada sam bio veoma mali i voleo sam da se budim uz radio svaki dan. Nisam bio siguran šta će svirati, ali sam podešavao alarm ranije nego što je trebalo da ustanem da bih mogao da ležim i slušam.
NN: Od trenutka kada ste započeli karijeru pa do danas, koje su to pozitivne ili negativne promene koje ste najviše primetili u industriji kojom se bavite?
BURRIDGE: Mislim, video sam toliko toga za 43 godine puštanja muzike na plesnom podijumu. Pozitivne stvari uključuju tehnologiju koja omogućava ljudima da se bolje izraze. Pod tim mislim da će oprema u osnovi miksati pesme zajedno bez toga da zvuči kao da se bubnjevi spuštaju niz stepenice (smeh). Ako volite muziku, nikada nije bilo lakše početi da je svirate za ljude. Što se tiče negativnog aspekta, ja lično ne volim plesni podijum pun telefona usmerenih na umetnike koji sviraju, ALI ja sam nekoliko decenija unazad što se tiče tih razmišljanja, činjenica je da je to jednostavno način na koji svet funkcioniše sada. Čudno, slična stvar se dogodila kada je pušenje zabranjeno u klubovima u većini zemalja. Pre toga ljudi su išli na celu muzičku vožnju s umetnikom. Onda, kada više nisi mogao da pušiš u klubovima, mnogi su počeli da izlaze napolje na svakih 15 minuta. Telefoni mi na neki način oduzimaju mogućnost da se izgubite u muzici. No, u svemu ima nešto pozitivno, ipak je lepo sada otići kući i ne osećati se na cigarete.
NN: Jeste li upoznati sa DJ scenom u Bosni i Hercegovini i, ako jeste, kakvo je Vaše mišljenje i, uopšteno, kakva su Vaša očekivanja kada je u pitanju Unity 84 Festival? Znate li povod festivala na Bjelašnici i u Sarajevu?
BURRIDGE: Zapravo sam gledao Zimske olimpijske igre ’84 u Sarajevu. Imao sam 16 godina i obožavao sam skijanje. Bio sam nekoliko puta na EXIT festivalu, ali još nisam puno nastupao u Bosni i Hercegovini!! Radujem se dolasku, jer ono što znam jeste da je publika NEVEROVATNA!!!!!!!
NN: Do sada sam uradila intervjue sa mnogim muzičarima, od DJ-eva do onih sa rokenrol scene, i uvek mi je bio zanimljiv odgovor kako nastaje njihova muzika, iako svi mislimo da je to neki poseban kreativni proces, najčešći odgovor je „zatvaram se”. Misleći na to da se zatvore u sobu i izoluju od svega i onda tek stvaraju, kako kod Vas ide taj proces?
BURRIDGE: Hmmm… Nisam mislio da ćeš to reći. Da, sjajno je biti fokusiran. Telefon se isključuje i obavezuje se. Međutim, kod mene je razlika u tome što ja ne forsiram muziku da izađe iz mene. Mislim da je kreativnost uopšteno svuda oko nas. To je nešto što može da teče kroz vas ili jednostavno treba da bude napisano tog dana. To je matematika, život, tok, nešto tamo što je izvan svih misli. Mislim da forsiranje sebe umanjuje kreativnost. Mislim da najbolja muzika dolazi ako o njoj ne razmišljamo.
NN: Nastupali ste na nekim od najvećih festivala širom sveta. Možete li da nam uporedite sviranje na festivalu sa onim u klubu?
BURRIDGE: Oba su veoma posebna iskustva. Volim intimne događaje na kojima možete videti sve i povezati se. Drugačije je kada si na velikoj sceni odvojen od energije plesnog podijuma. Mislim, ipak je prilično sjajno videti toliko ljudi okupljenih oko muzike.
NN: Postoji li još nešto što niste uradili, a želite da postignete?
BURRIDGE: DJ svirka u zero G bi bila epska!
NN: Da li se ljudi sada zabavljaju teže nego ikad?
BURRIDGE: Ne, uvek su bili takvi (smeh).
